Pčelinja društva treba tako umnožavati da se ni u čemu izvorna društva ne oštete. Zato se to radi u vrhuncu razvoja i najveće jačine zajednica. Kalendarski, to je obično kraj maja i početak juna.
Da se u našim klimatskim uslovima obezbede jaka proizvodna društva za relativno ranu bagremovu pašu potrebni su velika umešnost i angažovanje pčelara. Do početka glavne kvalitetne paše treba da se stvore brojna snažna proizvodna društva koja će jedina biti produktivna. Kada bagrem dobro zamedi čitava pčelinja zajednica uposli se na najvažnijem radu, medobranju. Tada je negovanje otvorenog legla necelishodan posao zato što ono daje mladu pčelu u vreme kada je paša već završena i podstiče zajednicu na rojenje. Zato se za zbirne rojeve koriste pčele koje nisu od posebnog značaja za društva iz kojih se uzimaju. To su mlade tek izašle radilice koje bi u košnici morale da provedu dosta vremena do trenutka kada postaju izletenice. Mnoštvo njih ubrzo bi izazvalo teskobu.
Iz izvornih društava oduzimaju se otvoreno leglo i mlade pčele. Uklanjanjem, zajednice se oslobađaju viška legla i u plodišu stvara matici mesto za zaleganje, što s oduzimanjem mladih pčela smanjuje mogućnost pojave rojevnog nagona.
Stvaranje zbirnih rojeva veoma je jednostavan postupak koji može da se obavi i uzgredno, u toku glavne paše ili posle nje. Prilikom svakog obilaska pčelinjaka na terenu potrebno je, osim vode za održavanje pojila, poneti i nekoliko kompleta u kojima su podnjače, nastavci sa ramovima opremljenim satnim osnovama i ventilacione mreže. Ako se ne koriste australijske stege, konstrukcija se učvršćuje gumenim trakama.
Po dolasku na pčelinjak, iz plodišta svake košnice koja je u vrhuncu razvoja treba oduzeti po dva rama otvorenog legla sa pčelama na njemu, pazeći da se slučajno ne prenese i matica. Ramove treba odlagati u pripremljeni nastavak na podnjači – izvade se dva rama sa satnim osnovama, a na njihovo mesto se stave ramovi sa leglom i pčelama, i tako redom. U plodište se ulažu po dva rama sa satnim osnovama do legla. Oni pomažu izvornoj zajednici da obnovi saće, mlade pčele imaju gde da izluče svoj vosak, a potom matica zaseje nove ćelije. Jedan nastavak desetoramne LR košnice može da prihvati leglo i pčele iz tri jake izvorne košnice koje će dati šest ramova legla i mladih pčela. Ostali prostor treba dopuniti sa po dva rama sa satnim osnovama i po dva krajnja rama potpuno ispunjena hranom, medom i polenom. Po kompletiranju nastavak treba poklopiti ventilacionom mrežom i spremiti za odvoženje na matični pčelinjak, udaljen bar nekoliko kilometara.
Brži razvoj u normalno društvo
Na matičnjaku nova društva treba postaviti na stalno mesto, otvoriti leta, i postaviti hranilicu i krov. Potom se dodaje matica u kavezu ili preko mreže pripaja sadržaj oplodnjaka. Novo društvo obavezno neko vreme treba pojiti, makar čistom vodom ako se ne daje sirup, s obzirom da se zajednica još nije organizovala i da nema pčela vodarica.
Ako na novoj lokaciji ne postoji bilo kakva tiha paša, da bi se zbirni roj što brže razvio u normalno društvo, neophodno ga je prihranjivati sirupom, uz obaveznu pogaču koju će pčele rado posećivati. Ovakvim, mladim zajednicama bez dvoumljenja treba u hranu, tečnu i testo, dodavati aditiv kod nas odomaćenog naziva forsapil, koji u sebi sadrži niz makro i mikro elemenata, ali i vitamine C, A, D3 i grupe B, važnih za razvoj jer direktno učestvuju u regulaciji biohemijskih procesa u organizmu pčela. Ma koja pčelinja zajednica, bila ona roj ili društvo, stagniraće u razvoju i jačini ukoliko nema unos, matica je slabije hranjena, pa će manje i zaletati.
Kada društvo primi maticu, uz nešto nege i pomoći pčelara roj će brzo napredovati i prerasti u lepu, kvalitetnu pčelinju zajednicu. Svakako da treba iskoristiti i nastupajuću glavnu po količinu, suncokretovu pašu za podsticaj razvoja novog društva, ali i za obezbeđenje dobrih zaliha meda i polena za zimu koja mu predstoji.
autor: Dejan Kreculj
Nema komentara:
Objavi komentar